Danas sedmog avgusta, zbog insistiranja mog mentora red je da zapocnem sa pricom kako se razvijala moja Penelopa2. :)

Elem, sve je pocelo ovako.

Krajem juna, moj tim, tj. moj brat i ja polagali smo poslednje ispite, te je nasa Penelopa1 stagnirala. Sve ispite smo naravno polozili, ali Penelopu nismo zavrsili tako da smo morali da je spakujemo u kofere i prenesemo preko granice. Tako je nasa Penelopa preletela nekoliko stotina kilometara i dosla u nasu rodnu Srbiju. 

10.07.2019.

Tih prvih dana trazili smo police koje bi posluzile za njenu osnovu i kako smo imali problema sa kupovinom istih, ja sam nacrtala skice i zamolila svog tatu da ih naprali. Posle odlaska u prvu gradjaru i visesatnog rada mog tate police su bile tu i tada je zapravo nastala Penelopa2. Penelopa2 je cerka Penelope1, sto je i logicno jer ima manji broj spratova, a i mrsavija je od svoje majke. Dakle ovako je izgledala na pocetku Penelopa2:

Kasnije sam ja pocela polako da planiram i rasporedjujem delove koje smo preneli u koferima. Topila se plastika, lemilo se, a u svemu tome smo dobili pojacanje time sto je iz Rusije dosla devojka mog brata :)

12.07.2019.

22.07.2019.

Tako je to izgledalo tada. Kasnije sam pocela da ozivljavam Penelopu zajedno sa bratom. Moj brat je bio zaduzen za instaliranje lokalnog servera, zapravo evo ga pored mene i dan danas to radi. Nadam se da ce zavrsiti uskoro. Elem, ja sam radila sve ostalo: povezivala zice, proveravala seme i pisala programe za prikljucivanje mojih elemenata na platforme Arduino i NodeMCU. Tada smo bili puni entuzijazma i energije i mislili smo da je kraj nadomak puta, ali to smo mi samo mislili :) Stvari su bile mnogo kompleksnije i teze i zahtevale su mnogo paznje i vremena. Da ne duzim, sve je to izgledalo ovako:

 

02.08.2019.

12.08.2019.

14.08.2019.

Tako se razvijala nasa narandza (OrangePi). Nailazili smo na razne probleme sa kojima ni nas cuveni Denis (nas guru sto se tice programiranja) nije mogao da izadje na kraj. Ali ko pitane skita, trazili smo pomoc na raznim mestima, te smo se vracali i u nasu gimnaziju u koju smo pre isli...da brat i ja smo isli u istu gimnaziju:) Obratili smo se nasem profesoru Igoru, predobrom coveku sa kojim smo se druzili ove godine na zimskoj skoli u Peterburgu (tada smo mi bili predavali njemu a ne on nama :)). Dragi citaoci evo podelicu te uspomene sa vama:

Zapravo posle te zimske skole svi smo dobili neki stvaralacki nalet i bas negde u tom periodu je i nastala moja prva Penelopa. 

A sad krecu moji uspesi. 

03.08.2019.

Dok je moj brat instalirao lokalni server, ja sam se bavila semama, zicama, plocama...svakodnevno me je udarala struja od 12V, jedan put zamalo da kompletno spalim svoj projekat, da budem iskrena spalila sam jednog arduina i jedan produzni kabal, ali kako kod nas kazu :"Ko radi taj i gresi", tako da evo i resultata:

PS: Nekad se stvarno pitam da li je moj mentor svestan kome je poverio projekat, ahhaah ;)

 

31.07.2019.

Voda je curela na sve strane, bilo je previse zica, a da ne pominjem da je pitanje o izolaciji jos bilo otvoreno. Dugo sam lupala glavu i shvatila da mi za tu istu izolaciju treba neki cvrst materijal, a to je znacilo samo jedno...morala sam da pocnem sve ispocetka... 

02.08.2019.

Ovog puta u pomoc mi je pritekao moj tata :)

PS: Izgleda da je moj brat instalirao LS.

Nasa adventura je pocela od gradjare mog dobrog prijatelja Marka. Zapravo, obistinilo se ono da je sa njima sve lakse :)

Ovo je snimak kako smo tata i ja kroz grad vozili materijal za Penelopu. Neki su nas cak i pozdravljali i mahali kroz tu rupu. 

03.08.2019.

Ovako smo moja porodica i ja svi zajedno radili na mom projektu. Ocigledno je da imaju cvrstu veru u uspeh svoje dece :)

Nekad je znalo i da se oduzi do kasno u noc. :(

07.08.2019.

08.08.2019.

Mislim da ne bi bilo isto bez tate.

I dakle to su dosadasnji rezultati moga projekta. Cinimi se da se mojima svidja posto su se svi slikali sa Penelopom osim mene, pa cak i macak Aleksa :)

14.08.2019.

Sto se tice LS, bila sam u pravu, moj brat je uspeo, a ja sam brze bolje pozurila da se pohvalim:

To bi bilo sve za danas, cini mi se. Sada sledi spajanje Penelope sa LS, a do tada dovidjenja. :)

18.08.2019.

Dragi moji evo me ponovo posle tri ili cetiri dana neprekidnog pisanja programa za moje NodeMCU platforme. Programe sam napisla, evo kako je to izgledalo:

ali danas kada smo brat i pokusali da spojimo nase platforme sa lokalnim serverom i da upravljamo njima iz ECOIMPACTa naisli smo na problem:

Da, to je opet moj guru Denis :)
Nista bez njega, heheh

Elem, izgleda da imamo staru verziju aplikacije, tacnije nadamo se da je samo to problem. Cto se tice mog daljeg progresa, planiram da u programu nacrtam svoju Penelopu2 kako bih tu sliku postavila u panel za upravljanje. Ubrzo postavljam kako ce sve to izgledati. Drzite fige! Cao!

Eh pa da, zavrsila sam posle nekoliko sati. Evo rezultata:

 Mislim da je treca varijanta najbolja.  

Tako to izgleda :)

19.08.2019.

Sutradan nam je Denis posla poslednju verziju aplikacije, ali problem nije bio u aplikaciji. Dugo smo tražili u čemu je greška te smo došli do zaključka da je naša mreža pretrpana uredjajima te smo napravili jednu mini mrežu samo za Penelopu. wiFi je proradio ali opet naš lokalni server nije mogao da prepozna naše NodeMCU ploče. Pozvali smo Denisa u pomoć i on nam je rekao da probama da pustimoprobni program. Mi smo pokušavali i pokušavali, ali ništa nije radilo dok jednog dana moj brat nije pustio program koji sam ja pisala. E tada je sve proradilo, lokalni server je video ploče. Verovatno je problem sa osnovnim programom bio u tome što je on dovoljno star. Evo par slika kako je sve to izgledalo: 

22.08.2019.

A dalje je usledila kupovina preostalih delova...:)

25.08.2019.

Nakon toga ponovo sam povezivala žice :)

I posle toga moja Penelopa je proradila :D

28.08.2019.

Ovo su slike iz moje gimnazije gde smo ostavili Penelopu, jer smo brat i ja morali da idemo nazad za Rusiju. 

I na ovome se moj dnevnik završava. 

The End!